Zlato na 38.000 dolara po unci – počinje li nova monetarna era?

Zamislite svet u kojem jedna unca zlata ne vredi četiri ili pet hiljada, već čak 38.000 dolara. Na prvi pogled, ovakva cifra deluje kao senzacionalistička prognoza ili gotovo nemoguć scenario. Međutim, broj od 38.000 dolara nije nastao slučajno.

Reč je o teorijskom proračunu američkog finansijskog analitičara Luka Gromena, koji pokušava da pokaže koliko bi zlato moralo da vredi kada bi se veliki deo međunarodne trgovine ponovo obračunavao i izmirivao u fizičkom zlatu, umesto prvenstveno u američkim dolarima.

Važno je odmah naglasiti: zlato trenutno ne vredi 38.000 dolara po unci. Referentna cena zlata 28. jula 2026. godine iznosila je nešto više od 4.000 dolara po unci. Tokom prve polovine godine cena je nakratko premašila 5.500 dolara, a zatim se krajem juna spustila ispod 4.000 dolara.

Cifra od 38.000 dolara zato nije klasična prognoza tržišne cene, već ilustracija mogućih posledica velikih promena u svetskom monetarnom sistemu.

Kako je Luka Gromen došao do 38.000 dolara?

Polazna tačka Gromenove teorije jeste ogroman kineski trgovinski suficit.

Kina je tokom 2025. godine ostvarila rekordni trgovinski suficit od približno 1,19 biliona dolara. To znači da je vrednost robe koju je Kina izvezla bila za gotovo 1.200 milijardi dolara veća od vrednosti njenog uvoza.

U postojećem monetarnom sistemu zemlje koje ostvaruju velike trgovinske suficite višak najčešće čuvaju u dolarima, američkim državnim obveznicama i drugim finansijskim instrumentima.

Gromen postavlja drugačije pitanje: šta bi se dogodilo kada Kina više ne bi želela da svoj trgovinski višak u tolikoj meri pretvara u dolarsku imovinu, već bi zahtevala da značajan deo vrednosti bude sačuvan u zlatu?

U svom proračunu on navodi da je Kina tokom 2025. godine uvezla oko 940 tona zlata. Kada se kineski trgovinski suficit od približno 1,19 biliona dolara podeli sa tom količinom zlata, dobija se vrednost od oko 39.300 dolara po trojskoj unci. U zavisnosti od korišćenih podataka, perioda i zaokruživanja, rezultat se najčešće predstavlja kao približno 38.000 ili 39.000 dolara po unci.

To, naravno, ne znači da Kina zaista namerava da celokupan trgovinski suficit naplati u zlatu. Uvoz zlata takođe nije isto što i neto povećanje državnih rezervi, jer zlato kupuju banke, fondovi, kompanije i građani.

Proračun služi kao misaoni eksperiment: pokazuje koliko bi cena zlata morala da poraste da bi relativno ograničena količina fizičkog metala mogla da apsorbuje ogroman iznos međunarodnog trgovinskog viška.

Zašto je ova teorija važna?

Značaj Gromenove teorije nije samo u dramatičnoj cifri od 38.000 dolara. Njena suština je u pitanju šta će države u budućnosti prihvatati kao pouzdano sredstvo čuvanja vrednosti.

Decenijama je američki dolar bio osnova međunarodne trgovine. Države su izvozile robu, dobijale dolare i zatim ih ulagale u američke državne obveznice. Na taj način su zemlje sa trgovinskim suficitom pomagale finansiranje američkog duga i potrošnje.

Međutim, rast geopolitičkih sukoba, finansijskih sankcija, javnog duga i neizvesnosti podstiče pojedine centralne banke da povećavaju svoje zlatne rezerve. Zlato ne predstavlja obavezu druge države, banke ili kompanije i može se fizički čuvati unutar granica zemlje.

Međunarodni monetarni fond navodi da su geopolitički rizici i strah od zamrzavanja rezervi podstakli pojedine centralne banke da deo sredstava preusmere iz stranih valuta u zlato.

To ne znači da će dolar uskoro nestati. Međutim, može značiti da države više ne žele da se u potpunosti oslanjaju na samo jednu rezervnu valutu.

Centralne banke nastavljaju da kupuju zlato

Kupovina zlata od strane centralnih banaka poslednjih godina nije marginalna pojava.

Tokom 2025. godine centralne banke su ukupno kupile oko 863 tone zlata. Poljska je bila najveći pojedinačni kupac sa dodatih 102 tone, dok je Narodna banka Kine tokom godine prijavila povećanje rezervi za oko 27 tona.

Interesovanje se nastavilo i u 2026. godini. U prvom kvartalu centralne banke kupile su približno 244 tone zlata, a među vodećim kupcima nalazile su se Poljska i Uzbekistan.

Kupovine ne dolaze samo iz Kine ili zemalja koje se tradicionalno povezuju sa procesom dedolarizacije. Zlato povećavaju i države koje žele bolju diversifikaciju rezervi, zaštitu od finansijskih rizika i veću otpornost u slučaju geopolitičkih poremećaja.

Kineski građani takođe sve više gledaju prema zlatu

Interesovanje za zlato nije ograničeno na državne institucije.

Azijski fondovi zasnovani na fizičkom zlatu zabeležili su tokom prve polovine 2026. godine rekordne prilive od približno 12 milijardi dolara. Kina je imala važnu ulogu u tom rastu, posebno u periodima pada domaćeg tržišta akcija, slabljenja valute i povećane geopolitičke neizvesnosti.

Ipak, potražnja nije jednosmerna. Kineski zlatni ETF-ovi zabeležili su velike odlive tokom maja i juna, što pokazuje da investitori reaguju i na kratkoročne promene cena i tržišnog raspoloženja.

Zbog toga rast interesovanja za zlato ne treba posmatrati kao pravolinijski proces. Mogući su periodi snažne kupovine, ali i velike korekcije.

Da li dolar gubi status vodeće rezervne valute?

Priče o neposrednom kraju dolara za sada nisu potvrđene podacima.

Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, američki dolar je u prvom kvartalu 2026. godine i dalje činio oko 57,13% prijavljenih svetskih deviznih rezervi. Njegov udeo je čak blago porastao u odnosu na prethodni kvartal.

To pokazuje da dedolarizacija, ukoliko se zaista odvija, nije iznenadan događaj. Mnogo je verovatnije da se radi o sporom procesu u kojem centralne banke, pored dolara, povećavaju udeo zlata, drugih valuta i različitih rezervnih sredstava.

Zlato zato ne mora u potpunosti da zameni dolar da bi mu cena značajno porasla. Dovoljno je da centralne banke i veliki investitori odluče da čak i mali dodatni procenat svojih rezervi preusmere u tržište zlata, čija je fizička ponuda ograničena.

Šta bi moralo da se dogodi da zlato dostigne 38.000 dolara?

Cena od 38.000 dolara po unci zahtevala bi mnogo dublju promenu od običnog investicionog ciklusa.

Takav scenario bi verovatno podrazumevao snažno slabljenje poverenja u državne obveznice, znatno veću kupovinu zlata od strane centralnih banaka, korišćenje zlata u međunarodnim obračunima i ozbiljnu promenu odnosa između papirnog novca i fizičke imovine.

Moguće je i da bi deo rasta bio posledica pada kupovne moći dolara. U tom slučaju zlato bi nominalno vredelo mnogo više, ali bi i roba, nekretnine, energenti i druge vrste imovine takođe bile znatno skuplje.

Zbog toga cena od 38.000 dolara ne bi nužno značila da su vlasnici zlata odjednom postali deset puta bogatiji. Ona bi mogla da bude i signal velike monetarne krize, inflacije ili drastične promene načina na koji se meri vrednost novca.

Nova monetarna era možda je već počela

Nova monetarna era verovatno neće započeti jednim dramatičnim događajem ili zvaničnim saopštenjem. Promena se može odvijati postepeno – kroz povećavanje zlatnih rezervi, smanjivanje zavisnosti od jedne valute, bilateralnu trgovinu u nacionalnim valutama i razvoj novih sistema međunarodnog plaćanja.

Teorija Luka Gromena o zlatu vrednom 38.000 dolara po unci ne predstavlja obećanje da će tržište zaista dostići tu cenu. Ona pokazuje koliko bi zlato moralo da bude vrednovano kada bi ponovo dobilo znatno veću ulogu u izmirivanju međunarodne trgovine.

Za sada dolar ostaje dominantna svetska rezervna valuta, ali istovremeno raste interesovanje država, centralnih banaka i građana za fizičko zlato.

Zbog toga pravo pitanje možda nije da li će zlato zaista dostići 38.000 dolara po unci, već koliko će vredeti poverenje u papirni novac ukoliko se svet bude kretao prema novom, fragmentisanijem monetarnom sistemu.

Više o cenama investicionog zlata na nasoj stranici.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja finansijski ili investicioni savet.