Zlato ponovo ide ka rekordima: Iran, dug SAD i energetska neizvesnost

Pre nešto više od nedelju dana istekao je rok od 60 dana koji su SAD i Iran dogovorili u junu, sa ciljem postizanja šireg sporazuma o prekidu sukoba i ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.

Međutim, umesto konkretnog napretka, situacija se poslednjih dana dodatno zakomplikovala. Rok je istekao bez dogovora, dok obe strane i dalje optužuju jedna drugu za kršenje ranije postignutog sporazuma.

U međuvremenu su SAD najavile novi snažan paket sankcija protiv Irana, dok je Teheran upozorio da bi dalji ekonomski pritisak mogao izazvati vojni odgovor i ugroziti izvoz nafte iz Persijskog zaliva.

Dodatnu neizvesnost donelo je i novo zaoštravanje odnosa između Irana i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su nakon novih raketnih incidenata suspendovali trgovinske i finansijske odnose sa Iranom.

SAD istovremeno nastavljaju da jačaju svoje vojne kapacitete u regionu i obnavljaju zalihe municije i naoružanja.

Posebnu pažnju privukla je vest da je američka vojska dodelila ugovor vredan 22,9 milijardi dolara za snažno povećanje proizvodnje projektila Tomahawk, uz dodatna ulaganja u sisteme Patriot i THAAD. To pokazuje koliko su sukobi poslednjih godina opteretili američke zalihe preciznog naoružanja.

Za finansijska tržišta poruka je jasna – neizvesnost ostaje visoka.

Cena nafte je već reagovala rastom tokom prethodnih eskalacija, a ukoliko bi se situacija oko Ormuskog moreuza dodatno pogoršala, skuplji energenti mogli bi ponovo da utiču na cene goriva, transporta, proizvodnje i hrane, stvarajući novi pritisak na inflaciju.

Amerika se sve skuplje zadužuje – šta to znači za zlato?

Drugi važan faktor koji trenutno privlači pažnju investitora jeste američko tržište državnih obveznica.

Prinos na 30-godišnje američke državne obveznice prošle nedelje dostigao je oko 5,3%, što predstavlja najviši nivo u gotovo dve decenije. Istovremeno se prinos na desetogodišnje obveznice približio nivou od 4,7%.

Kada država mora da plaća veće kamate na svoj dug, troškovi zaduživanja rastu. SAD se već nalaze u situaciji u kojoj imaju ogroman javni dug i velike potrebe za novim zaduživanjem.

Investitori zato zahtevaju veći prinos kako bi držali dugoročne američke obveznice, naročito zbog kombinacije inflacionih rizika, velikog budžetskog deficita i sve veće ponude državnog duga.

Tržište zbog toga sve pažljivije procenjuje koliko će američka centralna banka – Fed – biti spremna da ublaži monetarnu politiku i smanji kamatne stope.

Slabiji američki dolar poslednjih dana dodatno je išao u prilog zlatu, koje je 24. avgusta dostiglo cenu veću od 4.640 dolara po unci, što je najviši nivo u više od tri meseca. Samo tokom prethodne nedelje cena zlata porasla je za više od 5%.

Situacija je posebno zanimljiva zato što na tržištu trenutno deluju suprotni faktori.

Sa jedne strane, visoki prinosi na obveznice tradicionalno nisu povoljni za zlato, jer investitori mogu ostvariti veći prinos na kamatonosnu imovinu. Sa druge strane, sve više se postavlja pitanje dugoročne održivosti američkih javnih finansija.

Kada se tome dodaju slabiji dolar, očekivanja da bi Fed mogao da krene ka nižim kamatnim stopama, geopolitički sukobi i rizik od nove inflacije, zlato ponovo dobija značajnu ulogu kao sredstvo za očuvanje vrednosti.

Da li Evropi preti nova energetska kriza?

Treći faktor koji bi mogao da postane posebno važan tokom jeseni i zime jeste energetska situacija u Evropi.

Evropa se suočava sa neuobičajeno složenom situacijom na tržištu gasa.

Toplotni talasi povećavaju potrošnju električne energije zbog intenzivnog korišćenja klima-uređaja, dok visoke temperature i niski vodostaji istovremeno mogu da ograniče proizvodnju električne energije iz pojedinih nuklearnih i hidroelektrana.

Zbog toga raste potreba za proizvodnjom električne energije iz gasnih elektrana.

Problem je što Evropa pred zimsku sezonu ima znatno manje zalihe gasa nego prethodnih godina. Sredinom avgusta skladišta su bila popunjena tek nešto više od 60%, dok je prethodnih godina nivo popunjenosti u istom periodu bio znatno viši.

Evropska komisija trenutno ne smatra da postoji neposredna opasnost po snabdevanje, ali činjenica je da su zalihe ispod uobičajenih nivoa i da je tržište zbog toga osetljivije na svaki novi poremećaj.

Zakonski cilj za popunjenost skladišta iznosi 90%, dok je Komisija ranije ostavila mogućnost da se u vanrednim tržišnim okolnostima cilja i niži nivo.

To, naravno, ne znači da će Evropa ostati bez gasa. Međutim, znači da je sigurnosna rezerva manja i da bi nepovoljna kombinacija okolnosti mogla brzo da dovede do novih problema.

Ukoliko se toplotni talasi nastave, potrošnja gasa za proizvodnju električne energije ostane visoka, a zatim usledi hladna zima sa dužim periodima niskih temperatura, situacija na tržištu mogla bi veoma brzo da se promeni.

U tom slučaju cene gasa mogle bi snažno da porastu, dok bi evropska industrija ponovo bila izložena velikom pritisku zbog visokih troškova energije.

Evropska privreda je već prošla kroz sličan scenario i dobro je poznato koliko brzo skupa energija može da se odrazi na inflaciju, proizvodnju i potrošačke cene.

Cena zlata ponovo ide ka višim nivoima

Slabiji dolar, očekivanja blaže politike američkog Feda, visoki prinosi na američki dug, tenzije oko Irana i Ormuskog moreuza, rizik od rasta cena energenata i pitanje kakva će biti predstojeća zima u Evropi stvaraju kombinaciju faktora koju investitori teško mogu da ignorišu.

Fizičko zlato već je snažno poraslo, dostigavši oko 4.640 dolara, odnosno približno 3.980 evra po unci, uz rast od više od 5% tokom prethodne nedelje.

Istovremeno, tržište i dalje dobija nove razloge koji bi mogli da podrže cenu zlata.

Ukoliko se samo jedan od navedenih rizika značajnije pogorša, interesovanje za sigurniju imovinu moglo bi dodatno da poraste.

Naravno, niko sa sigurnošću ne može da predvidi šta će se dogoditi sa Iranom, američkim dolarom, kamatnim stopama, cenama energenata ili vremenskim uslovima tokom zime.

Međutim, upravo u periodima povećane neizvesnosti zlato tradicionalno privlači veću pažnju investitora.

Zbog toga oni koji već neko vreme razmišljaju o ulaganju u investiciono zlato kroz zlatnike ili zlatne poluge imaju još jedan razlog da pažljivo prate dalji razvoj situacije na svetskim finansijskim i energetskim tržištima.