Sve veća ulaganja Kine u zlato – šta stoji iza ovog trenda?
U poslednjih nekoliko godina, Kina se sve intenzivnije okreće zlatu. Dok mnoge države pokušavaju da očuvaju svoje rezerve kroz tradicionalne valute poput američkog dolara ili evra, Kina sve odlučnije povećava svoje zlatne rezerve. Ovaj trend izaziva pažnju i pitanja: zašto Kina ulaže toliko u zlato i kakve su moguće posledice za globalno tržište?
Zlato kao štit od nestabilnosti
Jedan od ključnih razloga rasta kineskih ulaganja u zlato jeste želja za zaštitom od geopolitičkih i ekonomskih nestabilnosti. U svetlu trgovinskih tenzija sa Sjedinjenim Američkim Državama, sankcija, kao i nesigurnosti na deviznim tržištima, Kina traži sigurna utočišta za očuvanje svoje nacionalne imovine. Zlato je vekovima poznato kao „sigurna luka“ u kriznim vremenima, jer zadržava svoju vrednost nezavisno od inflacije, kamatnih stopa ili političkih promena.
Dedolarizacija – dugoročan cilj
Kineska politika sve više ide u pravcu dedolarizacije – smanjenja zavisnosti od američkog dolara. Ulaganjem u zlato, Kina diversifikuje svoje rezerve i smanjuje rizik izloženosti dolarizovanom finansijskom sistemu. Osim što kupuje fizičko zlato, Kina kroz bilateralne sporazume i trgovinske odnose promoviše korišćenje juana u međunarodnoj trgovini, pogotovo sa zemljama u okviru Inicijative Pojas i put (Belt and Road).
Povećanje poverenja u juan
Jedan od dugoročnih ciljeva kineske ekonomske politike jeste jačanje poverenja u nacionalnu valutu – juan. Povećanje zlatnih rezervi doprinosi stabilnosti juana i signalizira međunarodnoj zajednici da Kina ima čvrstu osnovu za monetarnu politiku. To je naročito važno u kontekstu nastojanja da se juan uvede kao jedna od globalno relevantnih valuta.
Ponašanje kineske centralne banke
Narodna banka Kine (PBoC) beleži gotovo konstantan rast zlatnih rezervi iz meseca u mesec. Samo tokom 2023. godine, Kina je dodala više od 200 tona zlata u svoje rezerve, što je najveći rast u poslednjoj deceniji. Važno je napomenuti da Kina nije jedina – i druge zemlje poput Rusije, Indije i Turske takođe sprovode slične politike, ali je kineski obim kupovine daleko najznačajniji.
Geopolitički signali i strateško pozicioniranje
Sve veća ulaganja u zlato mogu se tumačiti i kao deo šire geopolitičke strategije. Kina se sve više priprema za multipolarni svet, u kojem globalna dominacija dolara više nije zagarantovana. Jačanjem sopstvenih zlatnih rezervi, Kina šalje poruku ekonomske nezavisnosti i spremnosti da vodi drugačiju igru na međunarodnoj sceni.
Ulaganja Kine u zlato nisu kratkoročni hir, već deo promišljene, dugoročne strategije. Zlato za Kinu nije samo vredna sirovina – ono je instrument nezavisnosti, stabilnosti i moći. U svetlu sve nestabilnijih globalnih odnosa, ovakvi potezi postaju sve logičniji. Pitanje nije da li će Kina nastaviti da kupuje zlato, već koliko brzo i koliko daleko će ići u tom pravcu – i kako će to promeniti globalni ekonomski pejzaž.
